Poremećaj ponašanja kod dece je sve prisutniji, i evidentno dobija nove (podmuklije) forme ispoljavanja. O poremećaju ponašanja kao dijagnozi pisali smo u prethodnom tekstu. O uzrocima koji dovode do poremećaja ponašanja takođe.
Na ovom mestu ćemo objasniti 6 različitih podtipova poremećaja ponašanja, a to su:
F91.0 Poremećaj ponašanja u kontekstu porodice
F91.1 Poremećaj ponašanja uzrokovan nepotpunom socijalizacijom
F91.2 Poremećaj socijalizovanog ponašanja
F91.3 Poremećaji protivljenja i prkosa
F91.8 Drugi poremećaji ponašanja
F91.9 Poremećaj ponašanja, nespecifičan
F91.0 Poremećaj ponašanja u kontekstu porodice
Kao što sam naziv govori, ovde se radi o poremećaju u ponašanju samo, ili uglavnom samo u okviru porodice.To bi značilo da je detetovo neprimereno ponašanje usmereno isključivo na članove porodice, odnosno roditelje (staratelje), braću i sestre, ukoliko ih ima. U svim ostalim oblastima, detetovo ponašanje je u skladu sa očekivanim normama, te u vrtiću, školi i svim ostalim situacijama izvan porodice dete funkcioniše relativno normalno.
Uzroci ovog poremećaja najčešće leže u lošim uzorima u porodici (npr. strogi i nasilni roditelji, previše popustljivi roditelji, roditelji koji i sami imaju poremećaj ponašanja ili neko drugo socijalno patološko ponašanje – alkoholizam, prošnja, krađe, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kockanje itd.). Uzroci mogu biti i u poremećenim porodičnim odnosima, kada dete zapravo svojim ponašanjem izražava otpor prema porodičnoj situaciji.
Pod poremećenim porodičnim odnosima podrazumevamo npr. česte svađe među roditeljima ili roditelja sa decom, fizičko i emocionalno zlostavljanje od strane roditelja, rigidne i hladne porodične odnose, zanemarivanje deteta, odsustvo emocionalne topline, nedostatak pozitivnih primera, sprovođenje neadekvatnih kazni, nedoslednost, davanje prioriteta drugom detetu itd.
Kod ove vrste poremećaja u ponašanju mora se raditi sa celom porodicom, što je ponekad vrlo teško jer roditelji ne uviđaju ili ne žele da priznaju svoje greške, te krivicu svaljuju na dete. Bitno je da se roditeljima pruži pomoć i podrška, jer se poremećaj njihovog deteta može eliminisati ukoliko oni aktivno učestvuju u rešavanju problema.
F91.1 Poremećaj ponašanja uzrokovan nepotpunom socijalizacijom
Ovaj podtip poremećaja u ponašanju javlja se kod dece koja ne uspevaju uspešno da se socijalizuju, odnosno koja zbog nedostatka iskustva sa okolinom pokazuju velike abnormalnosti u kontaktima sa drugim ljudima, a pogotovo vršnjacima (u vrtiću, školi i ostalim mestima gde postoje vršnjačke grupe – treninzi, radionice i sl.).
Ponašanje deteta može ići od krajnje agresivnog do potpuno antisocijalnog. Osobe koje prve primete ovaj poremećaj jesu vaspitači, učitelji, nastavnici, ali često se dešava da sve ostane neprimećeno, pogotovo kod dece koja ne skreću pažnju na sebe agresijom prema drugima.
Ovaj poremećaj je vrlo čest kod dece sa teškoćama u razvoju, jer ova deca po pravilu imaju manjak socijalnih kontakata, što zbog prirode svojih teškoća, što zbog činjenice da su samom svojom teškoćom već etiketirana od strane vršnjaka, a neretko i odraslih koji učestvuju u njegovom vaspitanju i obrazovanju.
Kod nekih teškoća, kao što su npr. poremećaji iz spektra autizma, ostvarivanje socijalnih kontakata uopšte i ne postoji, jer su ova deca usmerena na sebe i nezainteresovana za okolinu.
F91.2 Poremećaj socijalizovanog ponašanja
Dijagnoza poremećaja socijalizovanog ponašanja se daje deci i mladima koji nemaju problema da se socijalizuju, ali je njihova socijalizacija usmerena na udruživanje u grupe koje su sklone delinkventnom ponašanju. Takve grupe ili “bande” funkcionišu kao jedinka, odnosno svi njeni članovi su kao jedan, i kroz grupu se upuštaju u razna neprilagođena ponašanja – alkoholizam, narkomaniju, krađe, skitnju, bekstva od kuće, kriminogene radnje, seksualno neprihvatljiva ponašanja, ometanje javnog reda i mira itd.
Kod ovog podtipa poremećaja u ponašanju prvi korak je hitno izdvajanje deteta iz delinkventne grupe, da bi se uopšte moglo govoriti o tretmanu.
F91.3 Poremećaji protivljenja i prkosa
Ovaj poremećaj se često obeležava skraćenicom ODD (Oppositional Defiant Disorder). O njemu više možete pročitati na stranici poremećaji protivljenja i prkosa.
F91.8 Drugi poremećaji ponašanja i F91.9 Poremećaj ponašanja, nespecifičan
Sa ove dve šifre se obeležavaju svi poremećaji ponašanja koji ne mogu da se svrstaju u prethodno navedene podtipove, a gde je evidentno da poremećaj postoji. Ove šifre se koriste i na početku tretmana kod slučajeva gde se ne može sa sigurnošću odrediti koji je poremećaj u pitanju.
Comments