O MENI
Veliki pozdrav svima!
Ko sam ja?
Moje ime je Katarina Lancrat Tomanović. Po struci sam Master specijalni pedagog i Master defektolog – senzomotoričke smetnje i poremećaji. Po „pozivu“ sam i majka dvoje dece.
Moje radno iskustvo
Što se tiče mog profesionalnog iskustva, radila sam kao vaspitač u prihvatilištu za zlostavljanu i zanemarenu decu u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine (poznatijem kao Zvečanska), zatim kao savetnik na Nacionalnoj SOS dečijoj liniji, psiho-socijalni savetnik u nekoliko nevladinih organizacija, ali i kao privatni tutor, učiteljica, savetnik, rehabilitator i defektolog.
Moji stavovi i smernice za rad
Iz celokupne karijere, ali i privatnih roditeljskih potreba, uočila sam nedostatak jedne vrlo važne karike u celokupnom sistemu, a to je kvalitetna briga o samim roditeljima i njihovom psihičkom zdravlju. Pod time podrazumevam pravu, ljudsku brigu i podršku osobama koje će ceo svoj naredni period života biti oslonac svojoj deci, a to mogu biti samo ako su sami sa sobom dovoljno stabilni, hrabri i ispunjeni.
Nepobitna činjenica je da je biti roditelj najlepša, ali i najteža stvar na svetu.
-
To znam, jer sam, kao što sam već rekla, majka dvoje dece.
-
To znam, jer i u privatnom i u profesionalnom okruženju imam roditelje koji se, iz dana u dan, pitaju da li rade sve kako treba i da li su dovoljno „stručni“ i dovoljni za vaspitanje svog deteta.
-
To znam, jer poznajem i roditelje koji su jednostavno digli ruke i poklekli pred izazovima savremenog društva, puštajući da im dete vaspitaju internet i TV.
-
To znam, jer upravo sada, dok ovo pišem, kuvam supu za sina koji je zakačio stomačni grip, držim mu glavu dok povraća, ređam sudove u mašinu, peglam ćerki garderobu za zimovanje na koje treba da ide sa vrtićem, pravim spisak porodičnih obaveza jer ne mogu sve da ih popamtim...
A to je samo jedan dan u nizu. I mogu da se opkladim da je za 99% vas ovo takođe svakodnevnica.
Jeste, teško je. To je osnovna čijenica koju treba da prihvati svaki roditelj. Ali ako je teško, ne znači da je loše. I da, svi mi pravimo greške. Takođe, bilo bi nam mnogo lakše kada bismo imali pravu podršku koja će nas osnažiti, pravu osobu koja će nas saslušati bez osude, iz nas isterati neminovnu negativnu energiju usled silnih stresova, umora i problema i vratiti nam samopouzdanje. Samo nebo zna koliko mi je puta u životu bio potreban neko takav. Baš zbog toga, kao roditelj i kao stručnjak, odlučila sam da svoj rad usmerim u tom pravcu.
Ja sam tu za vas dragi roditelji. Volela bih da pomognem svakoj preumornoj majci kojoj vidim suzu u oku dok u parku tetura gurajući kolica, svakom ocu kome vidim bore od brige između čela, svakom neispavanom roditelju male bebe koja besomučno plače od grčeva ili zubića, svakom roditelju deteta sa određenim teškoćama...Osnažila bih svaku mamu i tatu koji izgube samopouzdanje i misle da negde greše i koji se konstantno preispituju u zamkama roditeljstva.
Ok, previše „pričam“, mogla bih do sutra, ali sve ovo pišem iskreno kao roditelj roditelju, kao prijatelj prijatelju. Pišem vam da bih vam ukazala da sam čovek od krvi i mesa, a ne samo neki stručnjak koji će loviti vaše greške i „popovati“ vam kako treba da se ponašate prema rođenom detetu. Radićemo zajedno na svim vašim nedoumicama, problemima, sumnjama...Radiću sa vašom decom ukoliko za tim imate potrebu. Razvijaćemo se kroz zabavne vežbice, raditi reedukaciju psihomotorike ako treba, ili ćemo jednostavno učiti kroz igru dok vi „punite baterije“.
Hvala vam ako ste stvarno pročitali sve ovo iznad, znam da kuburite sa vremenom, ali se i nadam da ste u tekstu prepoznali neke svoje potrebe.
Na raspolaganju sam vam za svako pitanje.