top of page
Search

Poremećaji ponašanja i emocionalni poremećaji s nastankom u detinjstvu i adolescenciji (F90-F98)



Poremećaji ponašanja i emocija najčešće se uočavaju tek kada dete krene u vrtić ili školu, odnosno kada se susretne sa svojim vršnjacima.


Dok je dete malo, svaka promena u ponašanju obično se objašnjava njegovom nezrelošću, razmaženošću ili tvrdoglavošću.


Dvogodišnjaci koji se valjalju po podu ako im nešto nije po volji, trogodišnjaci koji uporno viču „Neću!!!“, starija braća ili sestre koje izrazito ljubomorno reaguju na mlađe siblinge i mnoge slične situacije ipak ne bi trebalo uzimati olako.


Roditelji često opravdavaju ili zanemaruju ovakva ponašanja svoje dece, misleći da će se sve srediti kada dete krene u kolektiv. Sa polaskom u vrtić ili školu, međutim, dolazi do još većih problema, jer deca, u kontaktu sa vršnjacima, počinju da ispoljavaju čitav niz neprilagođenih ponašanja:

  • ometanje drugih,

  • nepoštovanje autoriteta,

  • odbijanje izvršavanja radnih obaveza,

  • napadi besa,

  • konflikti sa drugom decom,

  • agresivni ispadi,

  • nepristojno i neadekvatno reagovanje (psovanje, vređanje, vrištanje, histerične reakcije...),

  • izrazita plačljivost,

  • povlačenje u sebe,

  • izbegavanje vršnjaka itd.

Ovakva ponašanja se sa pravilom javljaju da bi izazvala nečiju reakciju, što se u praksi i dešava. Vaspitač ili nastavnik će najčešće odreagovati kaznom, dok će vršnjaci obično izbegavati takvu decu.


E sad, na ovom mestu se postavlja jedno vrlo važno pitanje, a to je šta se sve smatra poremećajem ponašanja i emocija, odnosno gde je granica između uobičajenih dečijih reakcija koje nisu po volji odraslih i poremećaja. Kada treba reagovati, a kada ne.


Krenućemo od nekih opštih stručnih stavova.


Pod poremećajima ponašanja i emocionalnim poremećajima podrazumevamo veliki broj poremećaja koji nemaju organski uzrok, odnosno ne nastaju usled nekog razvojnog poremećaja. Oni, međutim, mogu nastati i kao posledica nekog razvojnog poremećaja, tj. biti sa njima udruženi.


Tako, na primer, u autističnom spektru prepoznajemo tikove, kod poremećaja govora je primetno mucanje i selektivni mutizam, poremećaj pažnje se vezuje za disleksiju, disgrafiju, dok se deca sa dispraksijom karakterišu kao anksiozna...


Stoga se vrlo često, i u porodici i u školskoj sredini, pojedina deca etiketiraju kao npr. hiperaktivna, a da se pritom ne vodi računa da li to dete ima neki razvojni poremećaj. Naše telo i um su povezani, naši pokreti i emocije takođe, tako da se dijagnostikovanje poremećaja ponašanja mora izvoditi jako pažljivo, stručno i nikako nakon prvog susreta sa detetom.


Ukoliko se ustanovi da ne postoji nijedan organski uzrok za neki poremećaj ponašanja ili emocija, pristupa se tretmanu koji mora biti „krojen“ po meri deteta, i koji podrazumeva duži vremenski period.


U ovom tekstu navešćemo sve poremećaje koji pripadaju ovoj grupi, a u posebnim tekstovima ćemo se baviti najčešćim poremećajima iz ove sfere koji mogu da se jave u detinjstvu i adolescenciji.


F90 Hiperkinetički poremećaj




F92 Mešoviti poremećaji ponašanja i emocija


  • F92.0 Poremećaji ponašanja depresivnog tipa

  • F92.8 Drugi mešoviti poremećaji ponašanja i emocija

  • F92.9 Mešoviti poremećaj ponašanja i emocija, nespecifičan


F93 Emocionalni poremećaji s početkom u detinjstvu


  • F93.0 Anksiozni poremećaj odvajanja u detinjstvu

  • F93.1 Fobično-anksiozni poremećaj u detinjstvu

  • F93.2 Socijalno-anksiozni poremećaj u detinjstvu

  • F93.3 Rivalitet između braće i sestara

  • F93.8 Drugi emocionalni poremećaj u detinjstvu

  • F93.9 Emocionalni poremećaj nastao u detinjstvu, nespecifičan


F94 Poremećaji socijalnog funkcionisanja nastali u detinjstvu i adolescenciji


  • F94.0 Elektivni mutizam

  • F94.1 Reaktivni emocionalni poremećaj u detinjstvu

  • F94.2 Poremećaj vezivanja u detinjstvu

  • F94.8 Drugi poremećaji socijalnog funkcioniranja u detinjstvu

  • F94.9 Poremećaj socijalnog funkcioniranja u detinjstvu, nespecifičan


F95 Tikovi


  • F95.0 Prolazan tik

  • F95.1 Hronični motorni ili glasovni tik

  • F95.2 Kombinovani glasovno-motorni tik

  • F95.8 Drugi tik

  • F95.9 Tik nespecifičan


F98 Ostali poremećaji emocija i ponašanja nastali u detinjstvu i adolescenciji


  • F98.0 Neorganska enureza (nevoljno umokravanje)

  • F98.1 Neorganska enkopreza (nevoljno ispuštanje stolice)

  • F98.2 Poremećaj ishrane odojčadi i deteta

  • F98.3 Pika u ranom i kasnijem detinjstvu (uporno jedenje supstanci koje nisu za ishranu)

  • F98.4 Poremećaj sa stereotipnim pokretima

  • F98.5 Mucanje

  • F98.6 Eksplozivni govor sa prekidima - Cluttering

  • F98.8 Drugi specifični poremećaji emocija i poremećaji ponašanja sa početkom u detinjstvu

  • F98.9 Poremećaji emocija i poremećaji ponašanja sa početkom u detinjstvu i adolescenciji, nespecifični

292 views0 comments

Kommentare

bottom of page