Na današnjem najomiljenijem mediju – internetu možemo pronaći veliki, tačnije ogroman broj tekstova na temu ADHD-a. Ova skraćenica se toliko odomaćila da gotovo svaki roditelj, nastavnik ili bilo ko drugi ko se bavi decom zna za ovaj termin, koji se, baš zbog toga, često i zloupotrebljava i „kači“ etiketu čak i na decu koja ne poseduju ovaj poremećaj. Da bi nam bilo lakše da utvrdimo šta je zapravo ADHD, izdvojićemo neke zvanične definicije, te pokušati da ih raščlanimo, sa ciljem da roditelji, ali i sama deca, mogu shvatiti šta se sa njima dešava i da li spadaju u grupu ADHD-ovaca.
Jedna od zvaničnih definicija ovog poremećaja glasi:
ADHD je razvojni poremećaj, karakterisan nedostatkom pažnje, hiperaktivnošću i impulsivnošću. To je najučestaliji poremećaj ponašanja u detinjstvu. Iako većina ljudi ima problem da mirno sedi, obraća pažnju ili da kontroliše impulsivno ponašanje, kod ljudi sa ADHD, ovi simptomi u značajnoj meri ometaju život. Simptomi su perzistentni, odnosno stalno prisutni, a pojavljuju se pre sedme godine i dovode do problema u školi i društvu. Jedna do dve trećine dece sa ADHD imaju simptome i nakon odrastanja.
Postoje tri različite vrste ovog poremećaja, zavisno od toga koji tip simptoma je najizraženiji, a to su:
Poremećaj gde je najdominantniji poremećaj pažnje – Osobi je teško da se organizuje ili da završi do kraja započetu radnju ili zadatak, da obraća pažnju na detalje i/ili da prati instrukcije ili konverzaciju. Ove osobe je vrlo lako omesti, a često i zaboravljaju detalje dnevne rutine.
Poremećaj gde je najdominantnija hiperaktivnost-impulsivnost – Ove osobe su stalno napete i pričaju mnogo. Teško im je da dugo sede u jednom mestu (npr. za vreme jela ili tokom završavanja domaćeg zadatka). Mlađa deca mogu konstantno trčati, skakati, penjati se. Ove osobe se osećaju nemirno i imaju problema sa impulsivnošću. Mogu često ometati druge, prekidati ih u razgovoru, uzimati stvari iz njihovih ruku ili govoriti kada za to nije vreme. Teško im je da sačekaju svoj red ili slušaju nečije direktive. Osobe sa velikom impulsivnošću češće doživljavaju nezgode i povrede od drugih ljudi.
Kombinovani poremećaj – Gde postoje simptomi obe prethodne dve vrste.
Kod dece sa ADHD-om često se dešava sledeće:
Česta dnevna sanjerenja
Zaboravljanje ili gubljenje stvari i predmeta
Meškoljenje i uznemirenost, dete je u stalnom pokretu
Preterano pričanje, dete često prekida ili upada u reč onom ko govori
Pravljenje nemarnih grešaka i preuzimanje nepotrebnih rizika
Teškoće u odupiranju izazovima
Teškoće u slaganju sa drugima
Dete izgleda kao da ne sluša ono što govorite
Igra je veoma bučna, detetu je nemoguće da se igra ili radi neke svoje hobije tiho i u miru
Nezavršavanje započetih zadataka
Teškoće u čekanju na njihov red, deca često kažu odgovor i pre nego što je pitanje do kraja postavljeno, dovršavaju tuđi govor ili govore bez čekanja da na njih dođe red u dijalogu, prekidaju druge i tokom razgovora, ali i tokom nekih aktivnosti
Neobaziranje na detalje, teškoće u praćenju instrukcija
Problemi u samoorganizaciji, nemarno ponašanje prema svojim stvarima (gubljenje olovaka, gumica, knjiga, svezaka i ostalog školskog pribora)
Izbegavanje zadataka koji zahtevaju veći mentalni napor
Zaboravnost
Kod dece sa ADHD-om, vrlo je važno istaći da ona imaju jako dobru percepciju i moć zapažanja, izuzetno su znatiželjna i ne zadovoljavaju se površnim objašnjenjima, te zahtevaju dublja objašnjenja.
U dve trećine slučajeva, ADHD se javlja uz druge poremećaje:
Epilepsija
Turetov sindrom
Poremećaji iz spektra autizma
Anksiozni poremećaji
Poremećaj kontrole impulsa (intermitentni eksplozivni poremećaj)
Teškoće u učenju (javljaju se kod 20-30% dece sa ADHD-om).
Opsesivno-kompulsivni poremećaj
Teškoće na intelektualnom planu
Poremećaji vezivanja
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci (najčešće alkohol i kanabis)
Poremećaji spavanja i sna
Poremećaj protivljenja i odbijanja (ODD) i poremećaj ponašanja (CD), koji se karakterišu antisocijalnim ponašanjem - agresijom, tvrdoglavošću, izlivima besa, laganjem, krađom, obmanjivanjima.
Primarni poremećaj budnosti, koji se karakteriše lošom pažnjom i koncentracijom, kao i teškoćama da se ostane u budnom stanju
Stereotipni pokreti
Usporen kognitivni tempo
Poremećaji raspoloženja (posebno bipolarni i depresivni poremećaj, koji su češći kod dečaka)
Sindrom nemirnih nogu
Povećan rizik od noćnog mokrenja
Astma, migrena, gojaznost
Commentaires