Šifra F91 – Poremećaji ponašanja

Obimnu temu poput ove bih mogla da pišem danima, bilo da se tiče uzroka ovakvih poremećaja, njihovih simptoma ili mogućih intervencija. Da bismo odmah razjasnili najbitnije činjenice, na prvom mestu ću istaći da poremećaji ponašanja obuhvataju široku lepezu neprilagođenih ponašanja koja su kod dece i mladih prisutna više od 6 meseci (molim vas da ne prestanete da čitate ako ste izračunali da vaše dete pokazuje simptome kraće od ovog perioda). Ovu vremensku odrednicu je vrlo važno istaći, jer se veliki broj roditelja pita da li njihovo dete ima poremećaj ponašanja ako se povremeno ponaša npr. agresivno, tvrdoglavo, ako tera inat i radi suprotno od onoga što mu se kaže. Ono što je sada povremeno, u budućnosti će možda biti stalno, tako da vam predlažem da, radi prevencije pojave poremećaja u ponašanju, pročitate tekst do kraja.

Druga važna činjenica je da se poremećaji ponašanja jako teško mogu dijagnostikovati pre detetove 5. godine života, jer deca do tog uzrasta nisu dovoljno zrela za adekvatnu i ovako ozbiljnu dijagnozu. I ovde moram da naglasim da ne prestajete sa čitanjem, jer je, ponavljam, mnogo bolje sprečiti pojavu ovih poremećaja nego „lečiti“ iste. A da bismo ih sprečili, moramo da ih upoznamo.

Da bismo bolje razumeli šta sve spada u poremećaje ponašanja, reći ćemo da su to sva ona ponašanja koja nisu prilagođena detetovom uzrastu i/ili okolini i ometaju funkcionisanje deteta tako što štete detetu i/ili okolini dovodeći ga u sukobe, ili ga isključuju iz komunikacije s okolinom.

Postoje dve glavne grupe poremećaja u ponašanju, kako u detinjstvu, tako i u adolescenciji:

1. Aktivni poremećaji u ponašanju: odnose se na sva društveno nepoželjna i neprihvatljiva ponašanja, odnosno ona koja odstupaju od uobičajenih, očekivanih i normalnih (za decu koja se ovako ponašaju često se može čuti da su nemoguća, zločesta, van kontrole, itd.)

2. Pasivni poremećaji u ponašanju: obuhvataju decu koja su povučena, često izolovana i neprihvaćena od vršnjaka. Kako ona ne ometaju rad u školi i ne izazivaju probleme u svojoj okolini, ne prepoznaju se kao „problematična“ pa često izostaje intervencija i pomoć odraslih

Poremećaji u ponašanju takođe mogu, prema težini simptoma, biti:

• Blagi

• Umereni

• Teški

Poremećaji u ponašanju su najčešće posledica emocionalnih teškoća, ali i lošeg uticaja sredine u kojoj dete živi i razvija se. Često je “loše” ponašanje deteta zapravo način na koji dete skreće pažnju na sebe, odnosno upućuje poziv za pomoć. Takođe, i deca sa određenim teškoćama, kao što su poremećaji govora, pažnje, emocija, razvojni poremećaji iz spektra autizma, deca sa ADHD-om vrlo često pokazuju znake poremećaja u ponašanju.

U svom širem značenju, poremećaj u ponašanju obuhvata:

• izostajanje iz škole, nedisciplinu u školi, loše ocene

• neposlušnost, prkos, ispade besa

• povlačenje, osamljivanje

• skitnju tokom dana

• laganje, varanje, prošnja

• seksualno neprihvatljivo ponašanje, prostitucija, bekstva od kuće

• pretnje, tuče, izazivanje nereda

• pušenje, konzumiranje droga i alkohola

• ostajanje van kuće uprkos zabrani roditelja, kršenje pravila

• nedostatak empatije, preterani strah, psihosomatske promene

• interese neprimerene uzrastu

• kršenje javnog reda i mira

Opet naglašavamo da se ovakva ponašanja moraju javiti VIŠE puta i TRAJATI neko vreme kako bi se govorilo o poremećaju u ponašanju.

U literaturi takođe postoji i određena “šema” po kojoj se može pretpostaviti da li će neko dete imati poremećaj ponašanja u starijem uzrastu, ali nju treba uzeti sa rezervom, jer na stvaranje ovog poremećaja utiču brojni faktori, a posebno sredina u kojoj se dete razvija. Opet, ova šema nam može poslužiti kao primer na šta roditelji ili druge osobe koje su bliske sa detetom treba da obrate pažnju.

Dete sa 5 godina

Ispoljava buntovno, prkosno ponašanje, izaziva optužbe roditelja, ima problema u odnosima sa braćom i sestrama

Dete sa 8 godina

Upada u svađe, odbijeno je od strane drugara, ima nisko samopoštovanje

Dete sa 11 godina

Teško ga je kontrolisati, ima loše postignuće u školi, laže, optužuje druge za sopstvene neuspehe

Dete sa 14 godina

Krade i beži od kuće, udružuje se u vršnjačke grupe sa sličnima sebi, druga antisocijalna ponašanja

Dete sa 17 godina

Nema profesionalnih postignuća, česta je zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci

Kod starije dece i adolescenata, u dijagnostikovanju poremećaja u ponašanju neki stručnjaci se rukovode ispitivanjem postojanja najmanje 3 od 15 kriterijuma koje ćemo navesti ispod, uz uslov da je bar jedan kriterijum prisutan u poslednjih 6 meseci:

• agresivno ponašanje prema ljudima i životinjama

• često zastrašivanje i pretnje drugima

• često započinjanje tuča

• korišćenje oružja koje može dovesti do ozbiljnih telesnih povreda kod drugih (npr. batina, cigla, razbijena boca, nož ili pištolj)

• fizička okrutnost prema životinjama

• fizička okrutnost prema ljudima

• krađa koja uključuje suočavanje sa žrtvom (napad uz orobljavanje, otimanje, iznuđivanje, oružane pljačke)

• krađa vrednih predmeta bez suočavanja sa žrtvom (krađa u prodavnici, ali bez provale, falsifikovanje i sl.)

• prisiljavanje druge osobe na seksualnu aktivnost

• uništavanje imovine

• namerno podmetanje požara s namerom da se izazove ozbiljna šteta

• namerno uništavanje tuđe imovine (a da nije podmetanje požara)

• prevara i krađa

• provala u tuđu kuću, zgradu ili stan

• često laganje kako bi se dobili predmeti ili usluge ili izbegle obaveze (npr.smišljeno varanje drugih)

• ozbiljno kršenje pravila

• često ostajanje van kuće bez obzira na roditeljske zabrane, sa početkom pre 13. godine

• bežanje od kuće, u najmanje dva navrata preko noći, ili jednom ako je boravak van kuće trajao duži period vremena

• često bežanje iz škole pre 13.godine

Deca i mladi sa poremećajem ponašanja vrlo često imaju i somatske (telesne) i emocionalne tegobe koje roditelji, nastavnici i ostali koji su u bliskom odnosu sa detetom ne treba da zanemaruju. To mogu biti:

• Problemi sa snom – bilo da je u pitanju nemogućnost da se zaspi, nesanica, noćne more, preterano spavanje, česta buđenja tokom noći, noćno umokravanje (nakon 5. godine)

• Stomačni problemi – česte dijareje, zatvor, bolovi u želucu i stomaku koji se ne mogu objasniti organskim uzrocima

• Opsesivne misli i radnje i/ili strahovi – često pranje ruku, opsesija čistoćom, strah od mraka, životinja, ljudi, otvorenog prostora itd.

• Nezainteresovanost za igru

• Izlivi besa – agresija prema sebi i drugima, destruktivno ponašanje, uništavanje stvari, maltretiranje životinja

• Nedostatak griže savesti – dete ne saoseća sa drugima, bilo da su u pitanju poznate ili nepoznate osobe, životinje, ne oseća se loše ako nekoga povredi ili ako nešto uništi, ne pokazuje strah od kazne

Jako je važno naglasiti da sa intervencijom treba krenuti što je ranije moguće, čim se primeti da postoje neki simptomi, a u samu intervenciju, osim deteta, obavezno treba uključiti sve osobe koje su u detetovom okruženju (roditelji, srodnici, nastavnici, vaspitači).