Kod ovog poremećaja, dete ima problema u razumevanju govora, odnosno njegovo razumevanje govora je znatno ispod nivoa očekivanog za uzrast. U ranom uzrastu, ova deca se ne odazivaju na ime i pored toga što je čulo sluha očuvano, pa mogu da podsećaju na gluvu decu. Na kasnijem uzrastu se uočava nesposobnost razumevanja gramatičkih struktura, prepoznavanja boje glasa, razumevanja gestova i izraza lica. Ovaj poremećaj je često praćen socio-emocionalnim poremećajima i poremećajima ponašanja, hiperaktivnošću, slabom pažnjom, izolovanošću od vršnjaka, osetljivošću i preteranom stidljivošću. Vrlo često je praćen dislalijom i poremećajem ekspresivnog govora.
Simptomi poremećaja receptivnog govora vidljivi su još na ranom uzrastu:
dete se ne odaziva na svoje ime do prvog rođendana
na uzrastu od 18 meseci dete ima poteškoće da identifikuje predmete iz okruženja, dok na uzrastu od dve godine ima poteškoće u izvršavanju jednostavnih verbalnih naloga („Daj mi igračku.“, „Popij vodu.“), a kako razvoj napreduje poteškoće su sve izraženije
na kasnijem uzrastu uočava se nesposobnost razumevanja pitanja koja se postavljaju detetu, dete ne prepoznaje boju glasa, ne razume gestove, izraze lica, mimiku.
Kod ovog poremećaja, jako je važno da roditelji ne donose dijagnozu sami, jer se ovi poremećaji često mešaju sa autizmom, nagluvošću i gluvoćom. Osnovne razlike između poremećaja iz spektra autizma i disfazije su što deca sa poremećajem receptivnog govora (razumevanja) obično imaju:
skoro normalnu upotrebu gestova i mimike ili samo blago oštećenje neverbalne komunikacije
nemaju stereotipne obrasce ponašanja
nemaju neobična ponašanja kao što je “lepršanje” rukama, pucketanje prstima
imaju normalan socijalni reciprocitet (uzajamnost u komunikaciji sa drugima)
imaju imaginativnu -maštovitu igru
igra im je funkcionalna
socijalni kontakti ove dece su adekvatni, dok odsustvo govora kompenzuju gestovima
interesovanja su im raznovrsna
Comments