Na ovom mestu ćemo se upoznati sa vrstama i oblicima govornih smetnji, za koje su najkompetentniji svakako kolege logopedi. S obzirom da je govor deteta usko povezan sa psihomotornim funkcijama, tretmani govornih poremećaja bi trebalo da se rade timski, odnosno da se govor ne izoluje od tela i pokreta. Rešavanje ovog problema je najuspešnije ukoliko se u tretman zajedno uključe logoped i defektolog, a po potrebi i psiholog.
Kod gore navedenog poremećaja, sposobnost deteta da koristi ekspresivni govor (da aktivno priča) je znatno ispod nivoa očekivanog za uzrast. Teškoće se manifestuju ograničenim razvojem rečnika i upotrebom malog broja opštih reči, nepravilnom upotrebom gramatičkih oblika, nezrelom rečeničnom strukturom, ograničenom upotrebom složenih rečenica, teškoćama u prisećanju reči. Razumevanje govora je u granicama normale. Ovaj poremećaj je često praćen dislalijom (poremećajem artikulacije).
Osnovni simptomi disfazije ekspresivnog tipa su sledeći:
nemogućnost produkcije reči ili zamena reči - do druge godine
nemogućnost formiranja rečenica od dve reči - do treće godine
razvoj rečnika je ograničen, a deca u govoru uglavnom koriste mali broj opštih reči
narušena je i tečnost govora
rečenice su uprošćene, izostavljaju se ili pogrešno upotrebljavaju predlozi, zamenice, članovi, padeži i vremena
deca imaju poteškoće prilikom prepričavanja događaja ( ne mogu da odrede šta je pre a šta posle)
izgovor glasova je takođe veoma nepravilan (dislalija)
Afazija ekspresivnog tipa je poremećaj koji karakteriše potpuno odsustvo aktivnog govora.
Comments