U poslednje vreme, u svakodnevnom govoru se sve više može čuti da neko dete ima „disharmoničan razvoj“. Da bismo bolje razumeli ovaj poremećaj, ali i da bismo otklonili neke nedoumice i zablude vezane za njega, na ovom mestu ćemo opisati osnovne karakteristike i simptome disharmoničnog razvoja.
Ono što je na početku vrlo važno istaći, jeste da treba razlikovati pojmove – disharmonični razvoj i razvojno kašnjenje. Glavna razlika je u tome što kod razvojnih kašnjenja postoje samo blaga odstupanja od razvojnih normi, dok je kod disharmoničnog razvoja taj stepen znatno veći.
Ova dijagnoza se pripisuje deci kod koje postoji zaostajanje u više različitih oblasti razvoja. Kako samo ime kaže, ova vrsta poremećaja podrazumeva teškoće u više oblasti istovremeno, što dovodi do utiska da je dete zaostalo u razvoju. Ipak, disharmoničan razvoj zapravo označava teškoće i usporen razvoj samo pojedinih oblasti detetovog funkcionisanja, bilo da je u pitanju govor, psihomotorika, inteligencija, emocije, dok je razvoj ostalih oblasti u skladu sa uzrastom deteta. To se može dijagnostikovati obimnom defektološkom procenom, koja se bazira na testiranju svih oblasti dečijeg razvoja.
Ukoliko se ispostavi da dete ima neujednačen razvoj na celokupnom nivou (u svim razvojnim oblastima), onda govorimo o pervazivnom razvojnom poremećaju (poremećajima iz autističnog spektra).
Pod dijagnozom disharmoničnog razvoja možemo uočiti:
Poremećaje govora
Dislaliju (poremećaji izgovaranja, tj. artikulacije glasova)
Disleksiju (poremećaji čitanja)
Disgrafiju (poremećaji pisanja)
Disfaziju (poremećaji ekspresivnog i receptivnog govora)
Dispraksiju (poremećaji motoričkih funkcija)
Disgnoziju (poremećaji u saznajnoj oblasti)
ADHD (hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje)
ADD (poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti)
Selektivni mutizam (nemogućnost deteta da govori u određenim situacijama, npr. u vrtiću, u školi i sl.)
Emocionalne poremećaje (koji su najčešće posledica nemogućnosti izražavanja emocija na tipičan način)
Ovo ne znači da dete treba da ispoljava sve navedene simptome, ali mora postojati više od jednog, a najčešće su u pitanju dva udružena simptoma. Pod ovom dijagnozom se, prema tome, mogu voditi različiti poremećaji koji su posledica smetnji u razvoju psihomotorike, govornog područja, saznajne oblasti, emocija ili intelekta.
Deca sa disharmoničnim razvojem razvijaju se sporije od očekivanog i zbog toga kasne u odnosu na decu svog uzrasta. Pravovremenim i pravilnim tretmanom, koji podrazumeva da roditelji ne odlažu problem već reaguju što pre (najbolje odmah po uviđanju teškoća), dešava se da deca sa disharmoničnim razvojem “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta, ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. Defektološki tretmani, kao i tretmani igrom ovde imaju nezamenljiv značaj, jer se usmeravaju na one oblasti u kojima dete kasni, te omogućavaju detetu da se njegov razvoj uskladi.
Comments