U današnjem savremenom društvu, porodica kao institucija evidentno sve više gubi na značaju, te se pojavljuju i drugi socijalni faktori koji itekako preokupiraju mozgove naše dece i menjaju im ponašanje. Brojni stručnjaci poremećaje ponašanja (ali i emocija) povezuju sa ubrzanim razvojem tehnologije, kada deca sve više vremena provode pred ekranima. Neprilagođeni sadržaji na televiziji i internetu, stvaranje neprimerenih idola (starleta, kriminalaca, rijaliti „zvezda“ i sl.), društvene mreže koje forsiraju tzv. „lajkove“ promovišući time popularnost na osnovu fizičkog izgleda utiču na decu i mlade i više nego što mislimo.
Zapitajte se, za trenutak, koliko na vas utiče npr. određena vest ili neki drugi sadržaj koji ste videli ili pročitali na internetu ili televiziji. Priznajte i da vam je drago kada puno ljudi „lajkuje“ neku vašu objavu na društvenim mrežama. Sigurno ste i sami sebe uhvatili da niste ni svesni koliko ste vremena proveli na instagramu, fejsbuku, tviteru. A sad vas molim da se prisetite sebe kakvi ste bili sa 7, 10, 14 godina, kako ste se tada osećali i o čemu ste razmišljali.
Sigurno vam je bilo veoma važno da budete prihvaćeni u društvu. Zatim zamislite da ste tada imali fejsbuk ili instagram. Šta biste uradili da dobijete popularnost? Najverovatnije biste uradili čak i neku glupost po cenu slave, zar ne? Ono što hoću ovim da kažem jeste da su današnja deca od najmlađeg uzrasta upućena na drugačije sisteme vrednosti koji im formiraju stavove, a samim tim i ponašanje.
Ono što je nekada, dok smo mi bili deca, bilo neshvatljivo, bezobrazno i šokantno, danas je sasvim normalno i prihvaćeno. Sa televizije i sa novinskih naslovnih strana sevaju golotinja, nasilje, klevete i mržnja. Današnje starlete ni po čemu nisu zaslužile da postanu poznate ličnosti osim što su se obnažile pred kamerama. Šta nam, na primer, govori ime Maca Diskrecija, osim da je u pitanju neko ko je postao popularan samo zbog svog ne tako diskretnog zanata. Nedavno, idući Knez Mihajlovom ulicom, imala sam priliku da vidim dotičnu Macu kako se šeta kao da je tu ulicu osvojila, dok joj na svakih par koraka prilaze mladi koji hoće da se slikaju sa njom.
Posle prvobitnog šoka, shvatila sam da je vrag odneo šalu. Takve Mace se štancuju kao u fabrici, i među sobom se takmiče za pridobijanje publike. I šta radi jedna dvanaestogodišnjakinja kada to vidi. Pa, menja svoje ponašanje, šta bi drugo. A šta radi dvanaestogodišnjak? Pa, balavi nad istom, stvarajući u sebi sliku idealne žene, pored koje će i sam biti popularan i priznat u društvu. Odvratno!!!
Na stranu moji stavovi, ono što je činjenica jeste da je deci i mladima sve „na izvol’te“, te da roditelji i drugi odrasli sve više gube svoj autoritet. Ne postoji, niti će postojati bilo kakva kontrola na državnom, a ni globalnom nivou koja će eventualno smanjiti pristup neprilagođenim sadržajima. Šta nam je onda činiti, pitate se?
Po mom mišljenju, za jednog dvanaestogodišnjaka ili dvanaestogodišnjakinju je već kasno. Oni su još kao mali usvojili sistem vrednosti koji im je serviran od strane porodice. Ako su roditelji bili ti koji su gledali rijalitije, čitali i komentarisali senzacionalističke sadržaje ili provodili na telefonu više vremena nego što bi trebalo, takva će biti i njihova deca.
Ako su roditelji, pak, bili usmereni na kvalitetnije sadržaje kao što su knjige, dobri filmovi, dobra muzika, odlazak u pozorište, muzej i slično, i deca će stvoriti osećaj da su to smernice koje bi trebalo pratiti. Mi smo ti koji moramo biti uzor, bez obzira na pritiske koje kao roditelji doživljavamo sa svih strana. Realnost jeste da smo prepušteni sami sebi i da nam je potrebno mnogo više energije da decu izvedemo na pravi put. Ali, isplati se.
Kako to uraditi, pitate se? Ovde ću dati neke predloge koje možete, a i ne morate prihvatiti ako mislite da postoji nešto bolje. Pošto je svako dete priča za sebe, ovi predlozi su tu više kao okvirne smernice koje mogu značajno umanjiti negativne efekte tehnologije, a ujedno pojačati vaš autoritet kao roditelja. Dve muve jednim udarcem, sjajno zar ne?
Da se razumemo, ovde navodim smernice za roditelje dece do 7 godina, jer je to period kada oni najviše upijaju kako pozitivne, tako i negativne medijske sadržaje.
Deci do druge godine nemojte nuditi nikakve medijske sadržaje. Nijedan crtać, nijednu igricu! Ni minut!
Trudite se da vam TV bude što manje uključen kada su deca prisutna.
Ukoliko imate običaj da kod kuće držite upaljen TV a da ga niko ne gleda, neka to bude neki neutralan kanal bez jakih zvukova, bez reklama i brzih promena slika
Ukoliko gledate neku vama važnu emisiju, seriju, vesti i slično, pokušajte da pred decom ne komentarišete te sadržaje, neka se oni za to vreme zabavljaju za svoj račun
Ne dajte deci mobilni telefon u ruke!!! Gomila neprilagođenog sadržaja vreba na celom internetu, čak i na sajtovima za koje mislite da su bezbedni
Ne držite YouTube klipove ili crtaće ispred detetovog lica da bi jelo, spavalo ili slično, ješće i spavaće i bez toga, verujte mi
Nemojte biti ubeđeni da deci činite uslugu ako im date da gledaju crtaće kao nagradu za nešto što su dobro uradila
Ako već gledaju crtaće, a realno većina dece to radi, neka to bude po pola sata, sat vremena u vrh glave
Birajte crtaće koje dete sme da gleda, jer postoje stvarno dobri, poput Maše i medveda, Malog kraljevstva, Patrolnih šapa, kao i dugometražnih Diznijevih klasika, ali ima i onih koji iako na izgled deluju ok, šalju podsvesne poruke deci koje se tiču upravo te popularnosti kao najvećeg cilja u životu
Izbegavajte BabyTV, ne zbog toga što je loš kanal, već zbog engleskog jezika koji će zbuniti mali dečiji mozak, što može usporiti razvoj govora
Kada govorimo o igricama, i tu je stvar slična, jer postoje igrice koje neprimetno vode u zavisnost, i to su uglavnom igrice gde se prelaze nivoi, pa dete uvek ima osećaj da nije završilo i igrica ga mami da nastavi. Sa druge strane, postoje i kvalitetne, edukativne igrice, koje su nažalost uglavnom na engleskom jeziku, ali se mogu naći i neke univerzalne, npr. za razvoj fine motorike, koordinacije oko ruka, grafomotorike i sl. O tome možete više pročitati na kvalitetni crtaći i igrice.
Ako već volite da gledate rijaliti emisije, izdvojite se od dece, jer je bolje da tada budete sami, nego da oni slušaju i gledaju necenzurisane scene, likove i komentare
Posvetite deci barem sat vremena zajedničkog kvalitetno provedenog vremena, makar se ono sastojalo samo od razgovora sa njima
Svoje vreme na mobilnom telefonu pokušajte da ograničite, ako treba objasnite deci da ćete npr. narednih sat vremena biti na telefonu, jer je i to bolje nego da svakih 5 minuta proveravate poruke, mejlove, lajkove i sl. I vama će prijati takva organizacija, videćete.
Ne kupujte deci mobilni telefon pre polaska u školu, ne treba im!
Uvek se pridržavajte ovih pravila! Dovoljno je da jednom popustite i dete će već naći „rupu u zakonu“
Nemojte misliti da ovim pravilima decu uskraćujete za nešto, shvatite da i njima i sebi činite dugoročnu uslugu
Nemojte misliti da ovim pravilima sebi uskraćujete nešto, jer postoji puno vremena u toku dana kada možete na miru provesti vreme na internetu ili pred ekranom, a da deca nisu prisutna
Ne nasedajte na dečije manipulacije poput plakanja, vrištanja i dranja kada ima zabranite ekrane. Ako istrajete, oni će nakon nekoliko pokušaja shvatiti da takvim ponašanjem neće ništa iznuditi od vas
Ako vam je lakše, napišite pravila na papir i napravite „zvaničan dokument“ koji ćete detetu pokazivati kad god se bude bunilo. Za decu, pisani dogovor ima mnogo veću težinu nego usmeni.
Nadam se da sam vam donekle pomogla da se izborite sa čudovišnim medijima i sveprisutnim ekranima. Borba je teška, ali ne baš toliko da je ne možemo dobiti. Mislim da je veći problem u nama, odraslima, jer smo i mi u najvećem broju slučajeva zavisni od ekrana. Prema tome, krenimo od sebe!
Comments