Najčešće dijagnostikovani poremećaj vezan za školske veštine je disleksija (poteškoće u čitanju), međutim, ne smemo izgubiti iz vida da nju često prate i druge smetnje u učenju, poput disgrafije ili diskalkulije. Dijagnoza disleksije se često uspostavlja već u predškolskom i ranom školskom uzrastu, kada vaspitači ili učitelji primete da dete ima poteškoća u čitanju i prepoznavanju slova. Većina dece sa disleksijom ima normalnu ili čak natprosečnu inteligenciju. Neophodno je istaći da su za prognozu disleksije značajni njeno adekvatno prepoznavanje i tretiranje na vreme, pri čemu podrška roditelja, nastavnika i šire sredine igra veliku ulogu.
Simptomi disleksije su sledeći:
dete se često zbunjuje prilikom čitanja i uopšte u školskoj sredini
ima teškoće da zapamti nekoliko uzastopnih instrukcija
pravi “čudne” greške u čitanju i pisanju
ima problema prilikom prepisivanja s table, iako mu je vid dobar
ima teškoće da reši ili zadatke iz matematike rešava na “čudan” način
ima “dobre” i “loše” faze i dane
zbunjeno je u prostoru i vremenu, posebno u određivanju strana levo – desno
uspešnije je u usmenom izražavanju
ulaže puno truda, a rezultati su slabi (loše ocene)
nespretno u nekim područjima, a vrlo spretno u drugim
čini se da ne sluša šta mu se govori
čini se kao da je lenjo i da mu nije stalo do dobrog uspeha u školi
teško usmerava pažnju
Specifične teškoće povezane s čitanjem:
teškoće u povezivanju slovo – glas,
teškoće u povezivanju glasova i slogova u reči,
premeštanje ili umetanje slova (vrata-trava, brava-trava),
zamena grafički i fonetski sličnih slova (b-d, b-p, m-n, n-u, a-e, s-z, š-ž)
zamena slogova (on-no, ej-je, mi-im, do-od),
zamena reči – po principu pogađanja (mračni-mačka, dobar-obad),
dodavanje slova i slogova (brada-barada, tegla-tegola, pernica-perjanica),
ponavljanje delova reči (nasmejanini, ramemena),
teškoće u praćenju slovnog ili brojčanog niza (slon-soln, 12-21),
teškoće u sledu smera čitanja (gore-dole, levo-desno),
vraćanje na već pročitani red,
izostavljanje reči i celih redova
Nespecifične teškoće povezane s čitanjem (mogu ih imati i deca koja nemaju disleksiju):
sporost, različite blokade i zastajkivanja,
poremećen ritam i izražajnost čitanja,
čitanje napamet i po prilici,
slabo razumevanje pročitanog
Većina navedenih simptoma može se pojaviti i kod dece koja nemaju disleksiju, što često zbunjuje roditelje i učitelje. Međutim, osnovna razlika je u tome da su simptomi kod osoba s disleksijom brojniji, jače izraženi i dugo traju. Stoga je preporuka, da ukoliko roditelji primete neke simptome, ili im na to ukaže samo dete ili vaspitač/ica, učitelj/ica, reagovati što pre, bez čekanja da se problem sam reši, da bi dete dobilo adekvatan tretman i uz stručnu pomoć savladalo ove teškoće.
Yorumlar