Aspergerov sindrom je neurobiološki razvojni poremećaj iz grupe autističnih poremećaja. Prvi simptomi poremećaja se mogu primetiti već oko 3. godine života, iako se dijagnoza u većini slučajeva postavlja nešto kasnije, najčešće između 5. i 9. godine.
Aspergerov sindrom se češće javlja kod dečaka, a simptomi su sledeći:
Najbitniji simptom je detetova neobična opsesija pojedinim predmetom ili temom u toj meri da ga ništa drugo ne zanima
Inteligencija je prosečna ili nadprosečna
Govor je razvijen ali je stereotipan i sa neobičnim sadržajima (ova deca imaju napredne verbalne sposobnosti, ali mogu da budu fokusirana isključivo na jednu temu o kojoj žele da razgovaraju. Govore više formalno nego što je to uobičajeno za njihov uzrast ili radije pričaju sa odraslima)
Siromašna facijalna ekspresija, odnosno nedostatak mimike
Izbegavanje kontakta očima
Osetljivost na dodir, buku, svetlost
Česti izlivi besa
Motoričke smetnje (nespretnost)
Manjak empatije, odnosno saosećanja sa drugima, uz nerazumevanje neverbalnog govora (ova deca teško prihvataju drugačije mišljenje i stav, nisu uključena u dvosmernu komunikaciju, već samo oni govore)
Sužene oblasti interesovanja
Poštovanje rutine i nemogućnost savladavanja emocija (izlivi ljutnje i besa) ukoliko se rutina promeni
Neprilagođena komunikacija (sve shvataju bukvalno, ne razumeju šalu, ironiju, sarkazam)
Dete ponavlja aktivnosti na isti način, preokupirano je i fokusirano na nešto satima
Dete ima dobro mehaničko pamćenje, ali ne deli interesovanja niti razvija odnose sa drugima
Neka istraživanja ukazuju na naslednu komponentu u razvoju ovog poremećaja, jer se on češće javlja u porodicama sa sličnim poremećajima ili poremećajima mentalnog zdravlja (depresija ili bipolarni poremećaji). Zna se, međutim, da nije uzrokovan emocionalnim zapostavljanjem deteta ili lošim roditeljstvom.
Postavljanje dijagnoze vrši dečiji psihijatar, psiholog i/ili defektolog. Nakon evaluacije i postavljanja dijagnoze, najvažnije je što pre početi sa terapijom koja podrazumeva:
edukaciju roditelja
psihološki tretman
defektološki tretman
logopedski tretman
po potrebi medikamente
Aspergerov sindrom se smatra najblažim iz grupe autističnih poremećaja, tako da su rezultati terapijskih intervencija i najbolji, iako su navedena deca kasnije u životu definitivno posebna, u većoj ili manjoj meri drugačija od druge dece.
Comentarios