Šifra F84.5 - Aspergerov sindrom

Aspergerov sindrom je neurobiološki razvojni poremećaj iz grupe autističnih poremećaja. Prvi simptomi poremećaja se mogu primetiti već oko 3. godine života, iako se dijagnoza u većini slučajeva postavlja nešto kasnije, najčešće između 5. i 9. godine.

Aspergerov sindrom se češće javlja kod dečaka, a simptomi su sledeći:

• Najbitniji simptom je detetova neobična opsesija pojedinim predmetom ili temom u toj meri da ga ništa drugo ne zanima

• Inteligencija je prosečna ili nadprosečna

• Govor je razvijen ali je stereotipan i sa neobičnim sadržajima (ova deca imaju napredne verbalne sposobnosti, ali mogu da budu fokusirana isključivo na jednu temu o kojoj žele da razgovaraju. Govore više formalno nego što je to uobičajeno za njihov uzrast ili radije pričaju sa odraslima)

• Siromašna facijalna ekspresija, odnosno nedostatak mimike

• Izbegavanje kontakta očima

• Osetljivost na dodir, buku, svetlost

• Česti izlivi besa

• Motoričke smetnje (nespretnost)

• Manjak empatije, odnosno saosećanja sa drugima, uz nerazumevanje neverbalnog govora (ova deca teško prihvataju drugačije mišljenje i stav, nisu uključena u dvosmernu komunikaciju, već samo oni govore)

• Sužene oblasti interesovanja

• Poštovanje rutine i nemogućnost savladavanja emocija (izlivi ljutnje i besa) ukoliko se rutina promeni

• Neprilagođena komunikacija (sve shvataju bukvalno, ne razumeju šalu, ironiju, sarkazam)

• Dete ponavlja aktivnosti na isti način, preokupirano je i fokusirano na nešto satima

• Dete ima dobro mehaničko pamćenje, ali ne deli interesovanja niti razvija odnose sa drugima

Neka istraživanja ukazuju na naslednu komponentu u razvoju ovog poremećaja, jer se on češće javlja u porodicama sa sličnim poremećajima ili poremećajima mentalnog zdravlja (depresija ili bipolarni poremećaji). Zna se, međutim, da nije uzrokovan emocionalnim zapostavljanjem deteta ili lošim roditeljstvom.

Postavljanje dijagnoze vrši dečiji psihijatar, psiholog i/ili defektolog. Nakon evaluacije i postavljanja dijagnoze, najvažnije je što pre početi sa terapijom koja podrazumeva:

• edukaciju roditelja

• psihološki tretman

• defektološki tretman

• logopedski tretman

• po potrebi medikamente

Aspergerov sindrom se smatra najblažim iz grupe autističnih poremećaja, tako da su rezultati terapijskih intervencija i najbolji, iako su navedena deca kasnije u životu definitivno posebna, u većoj ili manjoj meri drugačija od druge dece.